Širak htio veliku vojnu intervenciju u Srebrenici

23
Foto: Philippe Wojazer/Reuters

Dokumenta iz vremena vlasti Bila Klintona, sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, otkrivaju o čemu su razgovarali svjetski lideri nakon stradanja u Srebrenici.

Prema njima, Francuska je bila spremna da napadne Srbe i preuzme Srebrenicu, dok su SAD oklijevale, smatrajući da vojska BiH ne želi da se bori.

Klinton je razgovarao telefonom 13. jula 1995. godine sa Žakom Širakom, tadašnjim francuskim predsjednikom, o čemu je potom obavijestio i njemačkog kancelara Helmuta Kola.

– Vrlo sam zabrinut za Bosnu, a postoje i stvari koje hoću da znaš. Prije svega, čestitam na snažnoj izjavi u kojoj ste rekli da ako misija UN ne može da bude ponovo uspostavljena, onda su dani UNPROFOR-a odbrojani i da to kod Vas izaziva zabrinutost. Naša analiza je ista. Pad Srebrenice, sutra vjerovatni pad Žepe i stvarna prijetnja Goraždu predstavlja veliki neuspjeh UN, NATO i svih demokratija. Vi vidite šta mi vidimo na TV, kako Srbi odvajaju muškarce od žena, a žene šalju da budu silovane i ubijaju muškarce koji su dovoljno stari da nose oružje. Prema mom mišljenju, ne možemo više samo da stojimo i gledamo ovo – rekao je Širak.

On je dalje naveo da situacija mora da ponovo bude onakva kakvu garantuje UN, prenosi Blic.

– Dakle, potrebna je snažna i ograničena vojna akcija. Francuska je spremna da pokrene sve svoje snage iz misije. Ne znam još uvijek šta Britanci žele da urade. To se njih direktno tiče jer su u Goraždu, vrata do Srebrenice. Pitam se da li je njihova namjera da se pokupe i napuste Goražde baš kao što su Holanđani napustili Srebrenicu. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji. Ili se slažemo da ćemo izvršiti zajedničku vojnu intervenciju da zaštitimo tri enklave – da zauzmemo Srebrenicu i garantujemo integritet Goražda i Žepe, koje čine 100 000 muslimana (danas 20.000 do 40 000 muslimana bježi iz Srebrenice) i koristimo vojnu intervenciju da nametnemo volju UN-a, a ona može da dođe samo iz SAD-a, Francuske, Velike Britanije i Njemačke – a Francuska je spremna da uloži sve svoje snage u napore da obnovi situaciju u Srebrenici – ili da ne učinimo ništa. Ali ako je opcija da se ništa ne učini, onda je to tačno situacija u kojoj smo bili 1939. godine, i Francuska će se povući – naravno, u dogovoru s našim britanskim prijateljima i ostatkom UNPROFOR-a. Dakle, pitanje je da li su SAD spremne da sarađuju u borbi protiv etničkog čišćenja, ili sjedimo i pustimo ove ljude da se bore i idemo kući. Ne možemo sebi da dozvolimo da budemo saučesnici! – rekao je francuski predsjednik u razgovoru.

Klinton mu je odgovorio da njegova administracija razmišlja dosta o situaciji u Bosni i šta dalje može da se uradi.

– Ja ću pričati o Vašim konkretnim predlozima sa mojim vojnim komandantima, ali ja sam prvo htio da razgovaram sa Vama. Htio bih da razmisllite o nekoliko stvari. Goražde je mnogo važnije od Žepe i Srebrenice u smislu veličine i psihološkog uticaja. Bosanska vlada ima 9.000 vojnika u Goraždu, koji su očigledno voljni su da se bore. U Srebrenici je bilo oko 3.000 pripadnika bosanskih trupa, ali kao što znate, napustile su teritoriju pod pritiskom granatiranja. Oni su otišli ​​bez borbe, iako mislim da su mogli da se bore. Britanci imaju 300 vojnika u Goraždu, pa mislim da će oni biti skloniji da tamo zauzmu stav. Mi svi znamo da ako se nešto dogodi Goraždu, vojska bosanskih Srba će osetiti da imaju odriješene ruke da krenu na Sarajevo. Naš vojni savjetnici kažu da postoje značajne opasnosti u pokušaju da pošaljemo snage helikopterima u Srebrenicu i da je bolje da UNPROFOR prvo osigura Goražde, a zatim da se krene dalje na istok, zbog teškoće odbrane tih oblasti – rekao je Klinton.

Foto: Martim Bureau/AFP

On je zatim naveo i da je od još veće važnosti da se zna koja su pravila vođenja borbe, ako se preuzme inicijativa u Srebrenici, Žepi ili Goraždu.

– Ne možete da budete u prilici da se borite u Žepi i onda zatražite podršku NATO-a bez jasnih pravila vođnj borbe. Ako ćemo se boriti, to mora da bude drugačije nego u prošlosti. Prije nego što obezbijedimo vazdušnu snagu, moramo da znamo da li će se ona koristiti i da li bismo mogli da nanesemo pravu bol Srbima u drugim oblastima. Prije nego što UNPROFOR krene u vojnu kampanju, moramo da imamo jasan osećaj koji je dalji korak i koje su prihvatljive vojne opcije pod UNPROFOR-om i NATO-om. Sad kad ste mi rekli šta želite, razgovaraću sa našim vojnim savjetnicima, ali oni su veoma skeptični u pogledu ulaska snaga helikopterima, posebno ako se Bošnjaci neće boriti. Mislim da bi prvo trebalo da osiguramo Goražde, a potom i Sarajevo. Razgovaraću s njima i ponovo stupiti u kontakt sa vama – ispričao je Klinton.

Američki predsjednik je rekao da su Širakove iskazane namjere za ponovno otvaranje puta preko planine Igman veoma važne, ali je dalje ukazao na još neke svoje nedoumice. Njega je zanimalo šta je dalje predlog za povratak muslimana u enklave.

– Moramo da razmotrimo da li će se muslimani vratiti u enklave, kako ćemo ih zaštititi ako se vrate i da li će to biti prema starim pravilima angažovanja UN-a. Hoće li vojska bosanskih Srba tek tako okončati svoj napredak? Stoga, vjerujem da bi trebalo da se fokusiramo na Goražde i založimo se za ministarske i vojne razgovore – rekao je Klinton.

Sljedeći segment razgovora u kojem je odgovor Žaka Širaka, cenzurisan je. Zatim Klinton ponovo ukazuje na to da je vojska Bosne trebalo da se bori.

– Ne možemo da branimo demokratske vrijednosti u apstraktnom. Moji vojni savjetnici kažu da su muslimani mogli da prirede paklenu borbu u Srebrenici i podignu cijenu okupacije Srbima, ali to nisu uradili. Ne možemo da se borimo pravedno je UN kažu da su to “sigurna područja”. Ne možemo da pošaljemo muslimane nazad i posvetimo se tome da ostanemo tamo zauvijek, aki oni ne žele sami sebe da brane. To je problem sa strategijom koju Vi sugerišete – rekao je Klinton.

On je naveo da je u Srebrenici viđena neravnoteža u oružju, pa je upitao Širaka da li je ponovo razmislio o ukidanju embargo na oružje.

Širakov odgovor na to pitanje je cenzurisan. Dalje, Klinton je Širaku još jednom ponovio da se plaši da se Bošnjaci neće boriti.

– Ako intervenišemo da vratimo enklave u njihovo ime, a oni ne žele da se bore, kako da ih držimo otvorenima? Misija UNPROFOR-a bila bi potpuno promijenjena i onda bi se desilo to da ste stupili u borbu na strani bosanske vlade kada ona neće da se bori za sebe. Slažem se da su se Srbi narugali UN-u. Uzeli su Srebrenicu i dobili je besplatno. Nismo ih čak ni ih bombardovali. Trebalo bi da podignemo cijenu, pa čak i da gađamo Pale. Tvrdio sam da bi trebalo da dopustimo NATO-u da sprovede snažniju akciju, ali to se nije desilo. Ako uđemo u rat da odbranimo Bošnjake, oni moraju biti spremni da se brane. To je ono što me brine – rekao je Klinton.

Zatim ga je Širak upitao kada Kongres SAD glasa o podizanju embargo na oružje, na šta je Klinton rekao da se on, kao i Širak, žestoko protivi jednostranom podizanju embarga.

Razgovor su zaključili time da će o ovim temama razgovarati njihovi vojni komandanti.