Vasić: Muslimanski faktor u BiH ima najniži politički nivo u Evropi, niži i od šiptarske okoline američke vojne baze

50
Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija

Piše: Rajko Vasić

Kad je Božić, svi su dobri prema tebi, jer Božiću ne mogu ništa.

Kad činiš nešto za sebe, svi su krvoločni prema tebi, jer, inače, žele da te eliminišu.

Tako je 9. januar Republike Srpske otkrio prava lica naših tradicionalnih istrebitelja.

Kao mlad, skorašnji i naivan, na političkim daskama, mislio sam da se ne može biti politički gluplji od opozicije u Republici Srpskoj.

Sad vidim da to nije ništa spram onoga što je prezentiralo MPS – muslimansko političko Sarajevo.

Pjesnik se zajebo.

To se ne može svrstati ni u pretpolitički nivo. To je nivo sokaka. Nivo onih koji iz sokaka nikad nisu izašli i nisu čuli da postoji država, nacija, pravo, Ustav.

Pogrešno je smatrati to nekakvim populizmom prema MSR – muslimanskoj sirotinji raji.

Ugrubo, šta je bilo na djelu, od argumentacije:

Država. To je napad na državu.

Međutim, BiH nije država. Republika Srpska je država. Ona uređuje svoje praznike i dane. Vodeći računa da nekog ne ozlijedi. Zato neće proglasiti Dan borbe protiv muslimanske propagande, na primjer, ali je potpuno nadležna za Dan osnivanja i proglašenja Republike Srpske.

Praznici Republike Srpske i Federacije BiH nisu u nadležnosti zajedničkih institucija BiH, u onih deset dejtonskih nadležnosti.

Kršenje Dejtona.

To je providan politički argument kao poruka Američkoj ambasadi, jer je ona potpuno muslimanizovana, da se to upotrijebi protiv Republike Srpske.

Jer Američka ambasada stalno sere o zaštiti Dejtona, a sve su učinili, odmah poslije Pariza, da ga devastiraju na štetu Srba i Republike Srpske.

Republika Srpska je izašla priznata iz Dejtona. Njen dan nema veze sa Dejtonom.

Ustavni sud BiH je rekao svoje, Tužilašto treba da djeluje.

Dan Republike Srpske nije u nadležnosti Ustavnog suda BiH. Niti bilo kog ustavnog suda.

To je isto kao kad bi Ustavni sud BiH odlučivao o ustavnosti Nikoljdana.

Devetog januara je Stefandan i to ne može da bude praznik Srpske, ne sadrži zajedničko sjećanje.

Zajedničko sjećanje je sintagma koju je upotrijebila neka budala kakva se nije pojavila ni u frazeološkom raju samoupravnog socijalizma.

Oni su hjetli da nas istrijebi, i još to hoće. Kakvo oni mogu da imaju zajedničko sjećanje sa nama i mi sa njima. Oni su nas slali u Jasenovac. Oni su nas klali na Drini. Oni lažu da smo načinili genocid nad njima.

Šta tu može biti zajedničko?

Nivo argumentanata.

Žbanila. Neki akademski marginalci, Denis, Suljagić. Samo se još nije javio Džeko.

Nivo ne mogu da imaju jer nemaju na čemu da ga temelje. Oni koji razumiju, neće se nikada javiti, koliko god mrzili Srbe i Srpsku.

Treba donijeti „državni zakon o praznicima“.

To nije moguće niti je potrebno.

Odlikovan Putin.

Putin je razdjelnica dodvoravanja i podaništva Zapadu. To nije argument ni za šta.

Suštinski, isto je kad odlikujemo nekog šumara i Putina.

OHR da poništi, smijeni, sankcioniše.

OHR, praktično, ne postoji. Visoki predstavnik ne postoji. A i da postoje, to nije njihova nadležnost.


Šta se, dakle, događa?

Događa se isto ono što se, unutar muslimanskog političkog kruga (MPK), događalo pred početak ratova u BiH.

MPK se ne snalazi u političkim koordinatama, jer nije u mogućnosti da djeluje sa nacionalne, državne i političke platforme.

Oni, samo, dalje razvijaju muslimansku mržnju prema Srbima.

Što će, dabogneda, dovesti do rata i krvi.