Piše: Rajko Vasić
Republika Srpska, kao politička scena, veoma je mali uzorak. A, ipak, kada se vratimo unazad i pregledamo ko je sve osnivao političku stranku, moguće je izgraditi čitavu jednu studiju o političkoj artikulaciji, Boži zvanom Pub i plejadi Ćorkana na kub.
To ne vrijedi za Srbiju. Svi bi zaključci bili pogrešni.
Dragan Čavić je više puta objašnjavao svoj odlazak iz opozicije. Danas, čitam, ponovio je to i u nekoj emisiji. Kaže, što smo više argumenata imali, to smo manje glasova dobijali.
Svako, ko se bavi političkom artikulacijom, zna da politika, pa ni izbori, nisu statistički godišnjak, institutske analize, parada argumenata… U mojoj studiji Politička stranka permanentne izborne aktivonosti, objasnio sam taj fenomen iracionalnog glasanja.
Politička stranka nije automobil. Pa neko odluči da napravi skup i dobar auto.
Srpska demokratska stranka je nastala na odjecima duha tragičnog srpskog vremena. Ljudi koji su je ukalupili, nisu znali ni koliko Čavić sada. I, morala je propasti.
SNSD je nastao odmah poslije rata. Morao je deset godina da gradi organizaciju, da bi dočekao duh vremena, 2006. godine, i pobijedio.
Taj duh vremena donio je definitivno saznanje političke javnosti Republike Srpske da se na SDS ne može osloniti, a da će SDS i PDP sve dati i isporučiti Sarajevu.
Sada, nakon svega toga, cijele male koncentrisane istorije političke artikulacije, Jelena Trivić formira stranku. Ona, koja ništa o politici i strankama ne zna. To je kao kad bi Stanivuković formirao akademiju nauka.
Trivićka će da okupi one koji su neprestano na bogazima. Lokalne aktere koji stalno negdje prelaze. To su malogrupni kordoni lokalnih bolesnika, više javnih nego političkih. To su akteri parapolitike koji misle da je došlo njihovo vrijeme. Kad mogu svi, mogu i ja.
Oni se obraćaju biračima hazarderima. Svojim ličnim i poznavalačkim krugovima. Jogunicama. Sad ću glasati za nju. Biračima koji su nezadovoljni nečim, a najviše sobom, koji su potencijalno manipulativni, potkupljivi, ne radi se samo o parama, koji nemaju nikakvo predobrazovanje za učešće na javnoj, lokalnoj, političkoj sceni.
Sljedećih izbora druga je šerpa, drugi mješači kestenja, neko drugi loži vatru i miješa nezadovoljne birače, da ne zagore. Pakuju se u druge fišeke… i, tako prolaze godine i mandati.
A bolesnici, možda, na kraju shvate, možda ne shvate.
Iza njih ostanu slojevi razorenih, erodiranih, neupotrebljivih birača i glasača, koji nisu shvatili šta su radili i kome su služili.
