Odlazak nelegalnog Kristijana Šmita u junu trebalo bi da označi i put gašenja institucije visokog predstavnika u BiH koja je stvorena kao privremeni mehanizam u postkonfliktnom periodu, a vremenom je prerasla u svojevrsni protektoratski instrument koji je često suspendovao demokratski proces umjesto da ga jača, smatra asistent na predmetu Ustavno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu Aleksa Nikolić.
– Nakon tri decenije od Dejtona teško je braniti tezu da je BiH suverena i demokratska ukoliko ključne političke i pravne odluke i dalje zavise od volje neizabranog stranog činovnika – izjavio je Nikolić Srni.
On je poručio da, stoga, u budućnosti očekuje ukidanje institucije visokog pedstavnika.
– Verujem da će naredni visoki predstavnik biti poslednji, ali i da će biti izabran u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma prema pravnoj proceduri, kao i da se neće koristiti antidejtonskim bonskim ovlaštenjima – rekao je Nikolić.
On je naveo da je mandat nelegalnog, a sada odlazećeg Šmita obilježila praksa intenzivnog intervencionizma, pri čemu su odluke koje imaju suštinski zakonodavni karakter donošene bez demokratskog legitimiteta, ali i bez jasnog uporišta u Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH.
– Posebno je sporno to što je nametanjem izmena krivičnog zakonodavstva i direktnim intervenisanjem u ustavnopravni poredak praktično stvoren presedan da neizabrani međunarodni akter preuzima funkciju zakonodavca. To otvara ozbiljna pitanja vladavine prava, pravne sigurnosti i suvereniteta – rekao je Nikolić.
On je ocijenio da Kristijan Šmit ostavlja iza sebe duboko problematično pravno i političko nasljeđe, te da najave SNSD-a da će insistirati na preispitivanju zakona i odluka donesenih na osnovu Šmitovih intervencija predstavljaju logičan i pravno opravdan potez.
– Nije ovde reč samo o pojedinačnim postupcima protiv Milorada Dodika ili drugih političkih predstavnika Srba, već o mnogo širem pitanju – da li u BiH može postojati pravni poredak u kojem krivičnopravne norme nameće lice čiji je mandat predmet ozbiljnih sporova. Ukoliko se to prihvati kao normalno stanje, onda se relativizuje sam princip ustavnosti i podele vlasti – naveo je Nikolić u pisanoj izjavi.
Kada je riječ o mogućnosti pozitivnog ishoda pred domaćim sudovima, Nikolić je naglasio da treba biti realan i reći da je institucionalni i politički pritisak u BiH izuzetno snažan, ali da je insistiranje na ovom pitanju važno bez obzira na neposredan ishod jer se time otvara prostor za dugoročnu pravnu i političku delegitimaciju prakse nametnutih odluka.
– Osim domaćih pravnih mehanizama, smatram da je neophodno i internacionalizovati pitanje, pre svega ukazivanjem na činjenicu da je funkcionisanje institucije visokog predstavnika već godinama u koliziji sa osnovnim evropskim demokratskim standardima i principom narodnog suvereniteta – poručio je Nikolić.
