Zbog čega federalnom Sarajevu smeta trobojka na teritoriji Republike Srpske, a ne smeta zastava islamističkog terorističkog pokreta na skupu podrške Palestini?
Da li je to još jedan dokaz da Sarajevo od 1992, kada su počela protjerivanja Srba, a ne dobrovoljna iseljavanja, kako pokušavaju da predstave egzodus više od 150.000 Srba, nije multietnički grad?
Članom osam Ustava Republike Srpske propisano je da Republika ima zastavu, grb i himnu, koji su uređeni ustavnim zakonom. Dakle, propisano Ustavom, na koji se političko Sarajevo toliko zaklinje. Međutim, crveno-plavo-bijelo, u kojoj god formi, očigledno smeta samoproklamovanom multikulturalnom i multietničkom gradu.
Zasijao je toranj na Trebeviću u bojama zastave Republike Srpske i zapao za oko Sarajlijama. Federalni mediji odmah presudili kao provokaciju. Nije to iskazivanje mržnje prema bilo kome, odgovora gradonačlnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, već isticanje dijela nacionalnog bića srpskog naroda.
– Reakcije iz Sarajeva, nažalost, govore o teškoćama suživota u BiH. Očigledno da glave nekih ljudi su još u onoj 1992. Izgleda da im je još prvi mart u glavama, kada su ubili srpskog svata na Baščaršiji, upravo zbog zastave. Srpski svat Gardović je ubijen zbog zastave – kaže Ćosić.
Reagovanje Sarajeva samo pokazuje bosanskohercegovačku ili preciznije rečeno federalnu realnost, ocjenjuje ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić.
– Ovdje sve što je normalno smeta. Sve što nije normalno ne smeta. Ne znam kome smeta zvanična zastava Republike Srpske koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Što se mene lično tiče, ne smeta. Isto kao što mi ne smeta zastava BiH. Sve što je u skladu sa zakonom i što je predviđeno Ustavom Republike Srpske i BiH, za mene je prihvatljivo – kaže Nešić.
Za razliku od zastave Republike Srpske, nikome od predstavnika političkog Sarajeva ili hiljada građana tog grada, koji su bili na protestu podrške Palestini, očigledno nije smetala zastava „Kavkaskog emirata“, terorističke organizacije koja se vijorila na tom skupu. Ni načelnici Odjeljenja za borbu protiv terorizma Lejli Čopelj.
– Nikome nije mjesto na protestu na kojem se nalaze zastave „Kavkaske islamske republike“. Koliko sam ja obaviješten i oni spadaju u red terorističkih organizacija, i ratne zastave i sva ta ikonografija koja prati proteste – kaže Nešić.
Sarajevo je postalo islamska kasaba i od nekadašnje multietičnosti nije ostalo ni slovo „m“, navodi savjetnik predsjednika Republike Srpske Branislav Okuka. To je realnost i koliko god se neko trudio, ne može to da ospori, smatra Okuka.
– To što toranj u bojama zastave Republike Srpske na Trebeviću pojedinci u Sarajevu smatraju provokacijom, upravo je potvrda činjenice da sve što nije muslimansko ne valja i „provocira“ muslimane. Da li se bilo ko u Sarajevu uopšte zapita i zamisli da li je provokacija mahanje zastavama ISIL-a i takozvane Armije BiH, pod kojima su u proteklom građanskom ratu mudžahedini i muslimanski ratnici klalili, mučili i ubijali Srbe širom Federacije BiH – kaže Okuka.
Za Šerifa Patkovića, kadra Stranke demokratske akcije, a tokom rata komandanta 7. muslimanske brigade, koji je optužen za zločine nad Hrvatima kod Zenice u januaru 1993, vjerovatno nije. U zločinačke pohode Patković je polazio u ime Alaha.
Patković se javno stavlja na raspolaganje Hamasu na ratištu na Bliskom istoku. Podsticanje terorizma predstavlja krivično djelo i ministar bezbjednosti BiH očekuje da Tužilaštvo pokrene istragu protiv Patkovića. Da li će i ovaj slučaj ostati samo mrtvo slovo na papiru?
