Ustav BiH samo za Pravila o radu Ustavnog suda BiH propisuje da se donose većinom glasova svih sudija tog suda, tj. najmanje pet od ukupno devet sudija koliko ima taj sud. Međutim, šta je sa odlučivanjem o svim ostalim pitanjima, tj. šta je sa načinom odlučivanja tog suda u obavljanju apstraktne kontrole ustavnosti zakona i drugih propisa te odlučivanju o apelacijama na presude redovnih sudova u BiH?
Milan Blagojević
Piše: Milan Blagojević, profesor Ustavnog prava i savjetnik srpskog člana i predsjedavajuće Predsjedništva Željke Cvijanović
Ustav Bosne i Hercegovine u članu 6. sadrži dva stava u vezi sa pitanjima iz naslova ovog teksta.
Prvi od tih stavova (član 6.2a) doslovno propusuje: „Većina svih članova suda sačinjava kvorum“. A drugi stav (član 6.2b) propisuje: „Sud će, većinom glasova svih članova, usvojiti svoja pravila o radu“.
Iz ova dva stava, a drugih odredbi o pitanjima iz naslova ovog teksta nema u Ustavu BiH, mogu se pouzdano izvesti dva zaključka od važnosti za dalji rad Ustavnog suda BiH i ostvarivanje konstitutivnosti naroda kod odlučivanja i u toj instituciji na nivou BiH, koje do sada nažalost nije bilo.
Naime, Ustav BiH samo za Pravila o radu Ustavnog suda BiH propisuje da se donose većinom glasova svih sudija tog suda, tj. najmanje pet od ukupno devet sudija koliko ima taj sud.
Međutim, šta je sa odlučivanjem o svim ostalim pitanjima, tj. šta je sa načinom odlučivanja tog suda u obavljanju apstraktne kontrole ustavnosti zakona i drugih propisa te odlučivanju o apelacijama na presude redovnih sudova u BiH?
Odgovor na to pitanje nije u odredbi koja uređuje donošenje Pravila o radu tog suda, nego u već citiranoj odredbi člana 6.2a) Ustava BiH.
Iz te odredbe proizlazi da je njome propisan samo kvorum, a ne i način odlučivanja u Ustavnom sudu BiH. Jer, kvorum je pojam čiji sadržaj samo označava broj članova organa, organizacije ili institucije čije prisustvo je potrebno da bi taj organ mogao raditi.
Očigledno je da takav sadržaj pojma kvorum ne daje odgovor i na pitanje koji broj članova organa mora glasati za odluku tog organa da bi se moglo smatrati da je odluka usvojena.
Preneseno na teren Ustava BiH to znači da je taj Ustav samo propisao da sjednici Ustavnog suda BiH mora prisustvovati većina njegovih sudija da bi sud mogao raditi, ali taj Ustav nije propisao koji broj sudija istog suda mora glasati da bi se odluka smatrala usvojenom.
Iz toga u konačnom pouzdano proizlazi da, s obzirom na takvu prazninu, Ustav BiH ovo pitanje nije proglasio tzv. ustavnim rezervatom, tj. pitanjem koje bi moglo da se dodatno uredi isključivo Ustavom, već ostavlja mogućnost da se to pitanje uredi i budućim zakonom o Ustavnom sudu BiH, a ne Pravilima tog suda, kako se uporno i pravno neosnovano želi nametnuti našoj javnosti.
I drugo, navedena praznina u Ustavu BiH znači da Ustav dozvoljava da se zakonom o Ustavnom sudu BiH propiše i da je za svaku odluku tog suda potreban najmanje jedan glas sudije iz Republike Srpske.
Ovakvu mogućnost ostavlja Ustav BiH, jer, kako je objašnjeno, Ustav ne propisuje koji broj sudija tog suda mora glasati za odluku da bi se smatralo da je usvojena niti zabranjuje da to pitanje bude uređeno zakonom o Ustavnom sudu BiH i da taj zakon propiše da kod svake odluke, ili kod određenih odluka (npr. onih o apstraktnoj kontroli ustavnosti) one mogu biti donesene samo ako je za njih glasao najmanje jedan sudija iz Republike Srpske.
To je, u konačnom, način na koji ovo pitanje treba biti uređeno, i to budućim zakonom o Ustavnom sudu BiH. Samo time će biti omogućeno da i u toj instituciji BiH bude poštovan ustavni princip konstitutivnosti naroda, iz člana 9. stav 3. Ustava BiH, te će samo time biti onemogućeno da, nakon odlaska inostranih sudija, jedan dio BiH, tj. sudije iz Federacije BiH većinskim odlučivanjem nameću svoju volju Republici Srpskoj, kao što su do sada, tj. sve ove godine činile sa inostranim sudijama u Ustavnom sudu BiH, iako to nije bila niti je mogla biti intencija Ustava BiH.
