Piše: Rajko Vasić
Zato što su zapadne igračke koje su pravili Kinezi. Ena Malka.
Kolikogod je država mala, i narod, neka tehnička pravila moraju da se poštuju kao i kod najvećih država i naroda.
Voz ne može da ide potokom. Takva je i politika. Politička artikulacija. Dakle, političke stranke. Politička scena. Politička ideologija. Barem podrazumijevana. Politički program. Nacionalni program.
Politika nekome liči na zanat na najvišem prostitucijskom nivou. Zanat jeste. A može i tako da se praktikuje.
Nu.
Politika je nacionalno vođstvo. Jednako i u ratu i u miru. Naročito danas, kad je u miru opstanak nacija i država u najvećoj opasnosti.
Jer Zapad pokorava i pobjeđuje ne više napoleonovski, hitlerovski, već unutrašnjim samorazaranjem nacija i država. Kad to učini, onda ulazi sa par desetina kauboja i postavlja torove, ograde i bodljikavu žicu.
Opozicija u Republici Srpskoj, radi za Zapad. Oni su stali na stranu krvnika i krvoloka. Na stranu dželata. Jer, tako rade i za Saraj-Čador, unitaristički neootomanski protivsrpski punkt u BiH. Oni rade za krvnike i krvoloke nad Srbima jer su od njih, krvnika i krvoloka, indukovani i nastali.
PDP je nastao na Zapadu. I njegove perjanice Džejlen i Balonačelnik. Borenoviću je rečeno: Ajd i ti vamo.
Vukan, mitsko hercegovačko biće, pola meče, pola skakavac, klasični je neartikularac, ali je indukovan. Samo je u pitanju više faza, pošto je on nula.
Tom spektru su se, odavno, priklljučili pojedinačni goniči SDS-a. Od legenedarnog Probosića pa sve do Teslićkog Kolosa.
Pošto nemaju politički program, nacionalnu podlogu, svijest o opstanku Srba i Republike Srpske… njima upravljaju mnogo sitniji interesi.
Oni nisu sposobni za političko djelovanje. Oni nisu savladali i shvatili ništa od činjenice iz 1927, da pojam države pretpostavlja pojam političkoga. Oni su još na turskom drumu, na ćaršijskoj ćupriji. Takvi su im i ciljevi i dometi.
Oni su potrošna roba Zapada. Oni su, sada, potrošena roba Zapada.
Zato nastaju primitini sokački sukobi među njima. Skinute su im priuze, otvoreni torovi, i oni ne znaju kuda će i kome će.
To je dobro.
Za njih. Da propadnu kroz pod političke scene. Da odu na đubar.
Za birače. Da shvate da se na izborima, kakvigod oni bili, i demokratija poslije njih, mora ponašati ozbiljno. Ako već glasaš.
Nakon lokalnih izbora u Srpskoj, smrad će da se širi do opštih izbora. Nakon čega će ovi akteri nestati sa scene.
Što je najgore, oni iza sebe ostavljaju sprženu zemlju.
Oni su uništili mogućnost uspostavljanja i gradnje normalne demokratske, srpske, opozicije.
